Želja ne prestaje ispunjenjem želje. Svako novo ostvarenje želje potiče žeđ za novim sticanjem, kao
što novo gorivo jače razgoreva vatru…

(Mahabharata)

Skoro sam razgovarao sa prijateljem koji tvrdi da ga srećnim čine male stvari. Otkud da male stvari zovemo malim ako nas čine srećnim?

U prethodnim postovima smo govorili o pozitivnoj psihologiji i o tome kako je ona dokazala , da smo grešili u skoro svemu što smo smatrali ( društvene želje ) da će nam doneti sreću, a vrlo često je slučaj obrnut.

Šta je onda to sa željama? Da li su nam potrebne male želje? Da li su nam potrebne velike želje? O čemu se tu uopšte radi i kako to da nas čini nesrećnijim nešto što svi želimo?

Hajde da odmah na početku razjasnimo nešto. Skoro svako kretanje , a ponekad i mirovanje možemo da nazovemo željom. Recimo kad je čovek gladan , dobija želju da jede i motivaciju da tu želju zadovolji. Takve želje zovemo bazičnim ili osnovnim , a ponekad i nagonima. Postoje želje koje su ugrađene u naš sistem . Maslov se bavio tim bazičnim željama i zvao ih je potrebama.

Čovek spada među sisare , a oni su lenjo ekonomični. To bi značilo da mi ne mrdamo ako nam je sve potaman. Ako su nam sve potrebe zadovoljene i ako nam je sve kako treba, mi se ne pokrećemo. Ležimo ili sedimo sve dok nas leđa ne zabole J , a kad zabole onda se javi želja da taj bol prestane i motivacija da nešto preduzmemo i tako u krug.

Otkud onda toliko želja , u svima nama ?

Bilo bi pošteno da pomenem moderne instrumente za pojačavanje želje i potreba , a to su ni manje ni više, svima nam drage i omiljene reklame J

Danas postoje bilionske industrije koje žive od tog pojačavanja želja. Pri tom je blago rečeno da koriste najmodernije tehnike, sa kojim mi jednostavno ne možemo da se nosimo. Stavljena su im na raspolaganje sva moguća psihološka dostignuća i dat im je prihvatljiv pa čak i poželjan naziv : Marketing.

Stotine hiljada stručnih ljudi radi na tome da nas ubede kako su žene nesavršene onako prirodne, nego im je potrebna sva ta šminka i nakit i garderoba i …mnogo toga. Iskren da budem, oni u tome uspevaju J

Danas imate recimo bilionsku self-help industriju koja se bavi našim psihološkim „nesavršenostima“ i nudi nam najmodernije tehnike kojima ćemo da promenimo sebe, da nadogradimo, da budemo bolji ljudi. Postoje reči koje se skuplje plaćaju od drugih. Moć , tajna, 10 koraka , 7 stvari za sreću… Zaboravljamo od sve te buke da se pitamo od čega to treba da budemo bolji i šta time na kraju dobijamo ?

Da ne pominjemo uspeh. Svi bi mi da budemo uspešni , ta magična reč kao da je u samim zvezdama utkana… Pa nećemo valjda da budemo luzeri J Niko nam ne nudi objašnjenje u čemu to treba da budemo uspešni i možemo li da uspemo u svemu ili je to još jedna obmana …Niko još nije uspeo da sakupi dovoljno onoga što mu nije ni trebalo, niko !

Da se vratimo na početak. Imamo dakle čoveka koji je lenjo ekonomičan i koji je zadovoljan . A onda se pojavi nedostatak. Želja jednostavno ne može da postoji bez tog

 

nedostatka. Nedostatak je neophodan uslov . A onda kreće da se javlja motivacija koja nas pokreće. Ako smo „uspešni “ zadovoljićemo želju i onda sve ponovo.

Nas su učili da gledamo stalno u želje , međutim nekako nam je promicao nedostatak. Svaki put kad zadovoljimo želju ( naročito one koje nisu bazične ), javi se novi nedostatak i nova potreba. Posle desetina godina vežbe, naš automatski um postaje sve bolji u pronalaženju nedostataka i krene bez naše saglasnosti da nam nudi sve ono što nam nedostaje…Kako smo mi sve bolji u onome što radimo i u onome gde usmeravamo svoju energiju, postali smo savršene mašine za pronalaženje onoga što nam nedostaje…

Još ako uspemo za te želja-nedostatak tvorevine , da vežemo jezičke konstrukcije , pa poverujemo da će nam ostvarenje želja obezbediti sreću, slobodu ili mir u svetu (izvinjavam se za ovo J )…e onda smo ozbiljni kandidati za upravo suprotno …jer što više želja ostvarimo , to ćemo bolje edukovati naš automatski ( nesvesni) um da nam traži sve što nam nedostaje. Kao kad pas juri sopstveni rep …

Pogledajte okolinu, ima li takvih slučajeva ili ja ovo haluciniram J?

Kada sam pre nekoliko godina počeo da shvatam ovu “ igranku“ došao sam na ideju da umesto toga šta mi nedostaje, počnem da razmišljam o tome šta je to što imam. U početku je bilo skoro uzaludno. Jedno je kada nešto shvatamo intelektom , a drugo su godine navikavanja i uslovljavanja.

Još uvek se javljaju ponekad nedostaci, ali negde duboko u sebi znam da mi njihovo ispunjenje neće pružiti ništa značajno u većini slučajeva… i kad se jave…nekako ih posmatram kao igru, zabavu i sve je nekako drugačije …radosnije …

Ne kažem da je ovo jedini recept, ali vredi malo razmisliti pre nego što bude kasno, ili ne J .

 

Nepoznati hedonista

Za znatiželjne moji postovi o novcu sreći i obrazovanju