Otkako je sveta i veka , i dokle god moje znanje dopire, ljudi se uče da pronađu sreću u promeni stanja i spoljašnjeg okruženja.

Da li je oduvek bilo baš tako, nije mi poznato, ali je gotovo sigurno , da većina savremenih ljudi, smatra da je potrebno da se nešto desi, da bi bili srećni .

Već sam pisao o željama. Male, velike, realne, toksične…i sve bi mogle da se predstave kao strukture u kojima  pojedincu fali nešto, što bi ga učinilo srećnim. Učimo se kako da  motivišemo sebe i ostvarimo svoje ciljeve koji bi zatim trebalo da nam donesu blagostanje i sreću…Pozitivna psihologija je dokazala ne samo da mi nemamo pojma o tome šta nas čini srećnima, već je vrlo često upravo obrnuto. Nama je milion puta ponovljeno, nacrtano , ponekad i prisilom objašnjeno da sreću moramo otkriti, pronaći u nekakvoj promeni …u nečemu što još uvek nismo otkrili, u pravom balansu … u nadogradnji sebe … u promeni…u ostvarenju ..u postignuću ..u …

Mnogi filmovi, romani i priče su bazirane  na takvoj konstrukciji, na radnji koja nas dovodi do svetog grala, do sreće…  Možete li da zamislite koliko je do sada svet imao takvih tragača. Koliko je ratova i sukoba bilo oko neke mere, prave ili krive? Koliko je ljudi želelo baš to što ima neko drugi , naročito ako je to nešto ograničeno, u nedostatku (baš kao u tržišnoj ekonomiji 🙂 ) … Možda je baš to ono što nedostaje ? Možda je to poslednji komad životne slagalice.

Ako ne pronađemo sreću u spoljnim promenama situacije, onda pokušavamo da je pronađemo u promeni sebe. Pogledajte sve te silne seminare, tehnike, 7 koraka , 21 navika …svi su usmereni ka tome da vas nauče kako da uspešno menjate okolinu ili sebe… kako da je kontrolišete, i svi vas neizostavno guraju još malo dalje od istine koja je na dohvat ruke .. sve vreme tu pred nosom…

Ja tvrdim upravo suprotno 🙂 . Ništa što uradite , pomerite, postignete, promenite… neće vas učiniti srećnima.

Nemojte me pogrešno shvatiti, sva ta pomeranja, želje i promene su odlična igra, zabava koja čini život potpunijim, kao kada se deca igraju i ništa više od toga.

Mislim da je najštetnija reč u rečniku jednog tragača „ozbiljnost“… zato što će vas upotreba ozbiljnosti još više udaljiti od istine i sreće…

Za razliku od toga, ono što vam može pomoći na tom putu ka sreći, je promena nivoa svesti. Promena , a ne podizanje na viši nivo , ne spuštanje na niži , jer ono o čemu govorim nema više i niže …nema metra koji može to izmeriti…nema naših uobičajenih nalepnica koje nas čuvaju od straha od nepoznatog. Ali nam čuvanje i nije potrebno…

Prva i osnovna stvar je da shvatite ( i ovo isključivo bez rada 🙂  ) koliki deo  stvarnosti čine naše misli ..da polako počnete da razvijate posmatrača u sebi ,deo koji posmatra mislioca ,  neko ko posmatra i postaje svestan „Majine iluzije“ , neko ko prolazi kroz ogledala i dim … i to sve bez napora… lagano i sa uživanjem 🙂  … U početku će vam biti neobično kada primetite da ste upravo svojim rođenim mislima pokvarili sebi raspoloženje. A onda će to postati navika i polako ćete se vratiti svojoj unutrašnjoj mudrosti …

Kao kada putujete vozom , lagana pažnja usmerena na krajolik 🙂 …I dok vaš posmatrač bude rastao, sve više i sve češće će hvatati misli u pokušaju stvaranja iluzije … Pri tom vam može pomoći najjednostavniji i najtačniji alat na svetu , rođenjem nam dat unutrašnji sistem stanja …naše emocije..

Kada se osećate loše , to je znak da su misli već dobile formu, bili vi toga svesni ili ne … možda još uvek nisu vidljivi svi njeni oblici, možda je još uvek samo nejasna emotivna masa … ali jedno je sigurno…vaše misli vam ne služe dobro…postaju rđav gospodar…

To ne znači da treba da menjate svoje misli , dovoljno je da samo da postanete svesni toga … i njihov stisak će oslabiti … ili da sačekate malo …jedno je sigurno,  to nije stanje u kome bi trebalo započinjati nešto novo ili za vas značajno.. to je stanje kada se ne treba objašnjavati sa partnerom, ili ispravljati nepravde … to je stanje u kome nam je neko stavio pink naočare i mi se svađamo sa celim svetom zato što je sebe u pink obojio… I to stanje će proći 🙂 ..

Ljudi menjaju raspoloženje. Kada smo raspoloženi, staloženi, mirni , onda nije teško doći do svoje unutrašnje mudrosti, do glasa koji jasno zna šta je ispravno za nas, do našeg najboljeg vodiča ka sreći…Tada sve postaje nekako jasno i tada smo u stanju da na kreativan način rešimo komplikovane zahteve koje nam život ponekad nametne. Sve nekako dobije viši smisao i sve postaje jasno…

Kada smo uznemireni (opet sopstvenim mislima kojih često nismo svesni ) , tada sve postane komplikovano, ozbiljno, teško, bezizlazno… Tada nije vreme da tražimo unutrašnji glas mudrosti , jer ga je teško čuti od glasnog ega koji sve zna najbolje  🙂  .

Okolina i roditelji su nas naučili skoro svemu što znamo, naučili su nas da brinemo, šta je dobro a šta loše, naučili su nas da se dokazujemo , da se potvrđujemo da se stalno trudimo da budemo bolji … da gradimo sebi poziciju…

Istina je upravo suprotna  … pogledajte malu decu , zar nisu najbolja i najsrećnija stvorenja kada se igraju 🙂  ..pre nego ih vaspitamo i naučimo šta im je sve neophodno.

Na kraju bi ponovio sledeće :

Naše emocije( i sreća)  zavise od naših misli.

Ako to shvatite, ali zaista shvatite,  učinićete za svoju sreću daleko više nego svim ostalim „radnjama“ koje menjaju stvarnost ..

Srećno 🙂

Nepoznati hedonista

 

Za znatiželjne moji raniji postovi ,  Clarity- Jamie Smart…