Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko

 

Jevanđelje po Mateju

Do sada sam govorio o novcu i sreći, i ono što je pozitivna psihologija dokazala , da tu nešto ne štima sa našim uobičajenim shvatanjem tog odnosa. Za razliku od uobičajenog shvatanja da novac donosi puno sreće na dug vremenski period, ispitivanjem je dokazano da novac donosi jako malo sreće i to na kratak vremenski period.

Šta ja sa ostalim „civilizacijskim“ vrednostima, kojima stremi današnji prosečan čovek? Da li smo tu imali više sreće i da li nas uobičajene vrednosti, mogu učiniti srećnijim?

Ako pitate danas nekoga o tome šta misli da li će ga školovanje učiniti srećnijim, 99% ljudi će bez razmišljanja potvrditi da hoće. Da to nije tačno, zar bi se ovoliki ljudi trudili oko škole? Ako završimo dobre škole, naći ćemo sutra dobar posao, koji će nam omogućiti dobra primanja i društveni status…Svaki roditelj gotovo automatski ima takav plan za svoje dete, jer želi svom detetu dobar (srećan) život…

Istraživanja su pokazala da to baš i nije tako. Ljudi koji su školovani , nisu ni malo srećniji od neškolovanih !? Čak su za nijansu ne-srećniji. Opet se pokazalo da naša uobičajena društvena verovanja uopšte nisu u skladu sa ciljevima koje bi hteli da postignemo… Zato i nije čudo da živimo u svetu u kome se sve ređe smejemo i sve je više ljudi koji bi za sebe rekli da nisu srećni..

A šta je sa ostalim vrednostima ? Bez preteranog ulaženja u detalje, koje znatiželjni mogu pronaći u literaturi navedenoj na kraju ovog i prethodnih postova, samo ću nabrojati neke od rezultata, do kojih su došli naučnici u raznim delovima sveta i u njima nema protivurečnosti.

Proučavanjem uspešnih ljudi ( društveno priznati uspeh kao što su poznate ličnosti..) , istraživači su dokazali da je subjektivni nivo ( postoji li neki drugi?) sreće poznatih ličnosti ispod prosečnog nivoa!

Proučavanja na grupama koje su vršile jednu ili više estetskih korekcija (plastične operacije i dr..) pokazuju da početna euforija prolazi za 3 meseca i da je njivo zadovoljstva, posle tog perioda, manji nego pre operacije!

Grupe ljudi, za koje su se učesnici izjasnili kao „lepi“, imale su niži prosek sreće nego ostatak ispitanika!

Vrlo opsežna istraživanja u 16 evropskih zemalja, dalo je sledeće rezultate:

25% oženjenih je sebe opisalo kao veoma srećni dok je  21% neoženjenih veoma srećno…

Možete da zamislite oduševljenje, kada je konačno otkriveno da su ljudi koji žive u braku, srećniji od samaca. Konačno smo izgleda pogodili bar jednu vrednost koja nam ide u prilog J

 

Kasnije je to ispitivanje prošireno i konačni zaključak je bio  da su ljudi koji žive u zajednici blago zadovoljniji od samaca  , ali isto tako i da skok sreće koji može da nastane u braku  iz ljubavi , traje maksimalno 2 godine. Ukoliko bi posmatrali parove koji su u braku duže od 2 godine, njihov nivo sreće ne bi bio veći od prosečnog..

Eto to su neki od rezultata do kojih je došla nauka u poslednjih desetak godina, a koja su uglavnom nepoznata. Zašto je to tako?

Sva ova istraživanja, navodim samo kao podatak o tome koliko malo poznajemo sopstvenu psihu i koliko smo negde kao ljudska vrsta promašili.. Životna situacija (status, novac, auto, kuća, partner..) ne samo da ne može da nas učini srećnijim, već ona verovali ili ne, nema skoro nikakve veze sa našom srećom, raspoloženjem i uopšte sa našim emotivnim stanjima ! O tome će biti reči kasnije 🙂

 

Za znatiželjne : Sonya Ljubomirsky – How of happiness

 

Vaš nepoznati hedonista