Sve se može kupi s´pare, što ne može s´pare, može s´pogoleme pare …

Niška narodna poslovica 

Dotakli smo se novca i govorili o tome kakve je zaključke izvela pozitivna psihologija , proučavajući ogromne statističke uzorke o uticaju finansijskog stanja na našu sreću. Uglavnom se pokazalo da naša uobičajena uverenja o toj korelaciji , ne samo da nisu tačna , već su vrlo često i dijametralno suprotna …

U čemu je onda stvar sa novcem? Treba li ga imati ? Koliko tačno i šta sve on može da nam pruži? Kakav treba da bude naš odnos prema novcu i gde to grešimo ?  …

I to me sve, nekako podseća na jednu priču koju sam davno čuo :

„Siromašni čovek je često sanjao isti san. U jednom gradu, postoji jedna reka, preko te reke nalazi se kameni most , a ispod tog mosta je zakopan ogroman dragi kamen. Taj dragi kamen je toliko veliki , da bi onom ko ga nađe , mogao da obezbedi  udobnost  i razne luksuze, do kraja života ! I tako mučen tim snom, čovek je živeo svoj život, sve dok jednog dana nije rešio, da pođe na put i pokuša da pronađe taj dragi kamen.

I tako, lutao je on pokušavajući da pronađe, grad iz svojih snova, i reku, i most, ali bezuspešno. A onda mu se jednog dana posle nekoliko godina, sreća osmehnula i naišao je baš na sve kako je bilo u snu. Bio je tu i grad i reka i most. Čovek odluči da napravi sebi prenoćište ispod samog mosta i da pokuša da pronađe dragi kamen. Tražio je on i kopao svakodnevno, ali bezuspešno i skoro da je već izgubio volju, ljuteći se na svoje praznoverje.

A onda jednog dana naiđe tim putem prosjak i upita ga šta radi tu? Čovek, već vidno razočaran svojim bezuspešnim pohodom, jedva dočeka da se nekom požali i ispriča simpatičnom prosjaku o svom snu i avanturama ,i kako je odlučio da odustane od ovog neuspešnog traganja. I na njegovo zaprepašćenje, prosjak pođe rukom u svoju platnenu torbu i upita ga da li je ovo kamen koji traži i ako jeste da može slobodno da ga uzme , jer njemu ne znači ništa, čak mu je i malo potežak, da sa njim putuje …

Ugledavši cilj svog puta, kamen još veći i sjajniji nego li je u snu  bio, čovek ga uze iz prosjakovih ruku i vidno oduševljen otrča nazad svojoj kući …

I baš onako kako je i očekivao , dragi kamen mu pruži razne ugodnosti i materijalna dobra u vremenu koje je došlo posle toga. Međutim i pored sve te raskoši, čovek ne mogaše da zaboravi prosjaka , kome se nije ni propisno zahvalio. Razmišljajući o tome jednoga dana , odluči da pođe na isti onaj put i potraži svog dobročinitelja …

Vratio se na isto ono mesto , u isti onaj grad pod isti onaj most i tamo je čekao . Onda se pojavi prosjak i čovek mu pritrča i ispriča o najnovijim događajima. Bila je to priča o tome kako mu je kamen omogućio da kupi sebi novu prelepu kuću , nova odela, razne đakonije, da se oženi  i da započne uspešan posao …

Prosjak je uživao u svemu i na kraju ga pitao zašto se vratio?

Želim da naučim i shvatim, šta je to što ti znaš , što ti je omogućilo da mi daš taj kamen dobrovoljno i sa osmehom ? To je mnogo veće bogatstvo od sveg drugog …“

 

Pa gde mi to zaista grešimo u našem odnosu prema novcu? Pokušaću da odgovorim na što jednostavniji  način.

Novac je sredstvo za kupovinu. Tačka . On je koristan ljudima , jer bez njega bi bilo komplikovano nabaviti stvari koje su nam potrebne. Kao što metla služi da njome čistimo, tako i novac služi da njime kupujemo.

Ja nikako ne tvrdim da novac nije važan, ili da je potrebno da se odreknete novca zarad duševnog razvoja. Kada napolju napada sneg, vama je potrebna lopata da ga očistite. Ako je sneg veliki, vaša potreba za lopatom se povećava… Isto tako ako želite nešto da kupite, potreban vam je novac …

Problem nastane u trenutku kada novcu damo značenje koje nema. Naprimer, tvrdnja da novac može da pruži novčanu sigurnost ili novčanu nezavisnost ili novčana sloboda je lingvistički koncept (jezička složenica), poznat kao efekat horizonta. Koristeći takve jezičke konstrukcije, vezujemo za novac sigurnost, nezavisnost i ko zna šta još… Kada bismo hteli da stignemo do horizonta, zamišljene linije za koju verujemo da predstavlja spoj neba i zemlje, a koju koliko god se trudili nikad ne možemo dosegnuti , jer koliko god brzo ili daleko išli, znamo da se horizont pomera  i da nikad nećemo do njega doći . Tako isto novac nam ne može pružiti sigurnost, slobodu, sreću … Koliko god u današnjem sociološkom okruženju to izgledalo drugačije , to je i dokazano statistički, na velikim uzorcima , a dokazala je upravo pozitivna psihologija …

Ako još uvek ne možete da jasno vidite kroz ove konstrukcije , zamislite kako bi bilo kada bismo i drugim sredstvima i alatima davali takva značenja.

Zamislite recimo nešto kao metlina sigurnost ili metlina nezavisnost ili čekićeva sreća 🙂

Šašavo, ali mi smo upravo to uradili sa novcem. Posle duge upotrebe, nam te rečenice deluju sasvim prirodno, mada takvo nešto ne postoji .Kada bi postojalo , svi ljudi koji imaju mnogo novca bili bi sigurni i slobodni …. a to nije nikako slučaj…

Za znatiželjne  : Ispričat ću ti priču – Jorge Bucay

Vaš nepoznati hedonista