Kakve su ti misli takav ti je život.

Otac Tadej

 

 

 

Kreativna snaga misaonog procesa je uglavnom skrivena, nevidljiva i baš zbog toga mi se mnogo lakše odlučujemo da svoje emocije pripišemo onim stvarima koje možemo da vidimo, opipamo, čujemo i osetimo. Ono što je neverovatno je da ta mala zamena, to skoro nevidljivo neshvatanje pravog uzroka i izvora emocija, u tom malom promašaju nalaze se skoro sve patnje i problemi koje imamo!

Verujemo da naša sreća zavisi od stvari koje ćemo dobiti, od onoga što ćemo postići, i zbog toga mi pokušavamo da ostvarimo sopstvene ciljeve, ponekad na štetu odnosa sa ljudima koji su nam dragi, ponekad na štetu zdravlja, i štetu našeg unutrašnjeg spokoja…Kada na kraju dobijemo ono što smo želeli, a to nam ne donese očekivanu sreću, mi naivno to pripisujemo tome da nismo ipak učinili dovoljno, da se nismo trudili dovoljno, ili čak da nismo dobri dovoljno… To pogrešno shvatanje nas dalje tera da se trudimo još više i krug se tako nastavlja. Na taj način uspeli smo da stvorimo civilizovanu stvarnost u kojoj ništa nije dovoljno i u kojoj se sve više udaljavamo od sreće koja nam je tako potrebna… Stvorili smo efekat hrčkovog točka, u kome se trudimo da skupimo što više onoga što nam nije ni bilo potrebno, jureći sopstveni rep.

Verujemo da naša tuga potiče od toga što smo nekad bili sami, i zato vrlo često zasnivamo odnose koji su na ivici zdravog razuma, trudeći se još više da takve odnose održimo u životu…Onda pripišemo našu ljutnju i frustracije tim istim odnosima i našem partneru i trudimo se da promenimo ili zamenimo te osobe za neke drugačije umesto da shvatimo da samoća, tuga, ljutnja potiču od naših sopstvenih misli i da su te iste misli izvor svog ljudskog iskustva.

Verujemo da su naši strahovi vezani za određene životne situacije. Trudimo se da na sve moguće načine izbegavamo takve situacije i tako zaštitimo sebe od takvih okolnosti. Ne shvatajući da je ono što zaista pravi strah uvek sa nama i da možemo otići i na drugi kraj sveta, i napraviti jako komplikovane strategije za izbegavanje određenih situacija, mi se trudimo opet da celu vasionu postrojimo na način koji je „odgovarajući“  …

A onda se opustimo na trenutak ili malo popustimo napore ili se to desi samo od sebe i naše misli se malo promene i sve postane drugačije. Ponekad odemo da tražimo pomoć kod stručnjaka i oni nam malo pomognu da promenimo te iste misli i opet se sve promeni …

Iz dana u dan kognitivna psihologija radi intervencije na našim misaonim procesima, NLP radi intervencije na našoj misaonoj strukturi, klasična psihologija se bavi analizom našeg nesvesnog opet sa ciljem da promeni naše misli … Meditacija nam pokazuje koliko toga je u našim glavama nepotrebno i nagomilano …I kada se to desi, ako se oporavimo od sopstvene apokalipse i ako zaista uspemo da „vidimo“ tu novu stvarnost, napravljenu od nekih novih misli … mi i dalje ne shvatamo da su se samo te naše misli promenile i dalje pokušavamo da promenimo vasionu , da je prilagodimo, svedemo na sopstvenu meru … i tako u beskraj …

A sreća je samo jednu misao udaljena, kao u filmu o Petru Panu, ako se opustimo i napravimo prostor da ta jedna srećna misao dođe …sve će se istog trenutka promeniti … kao sopstvena senka …tako putuju i misli sa emocijama … Jer otkada je sveta i veka , niko nikad nije imao srećnu misao i bio tužan …to je jednostavno nemoguće… i niko nikada neće imati tužne misli i biti srećan…pa koliko god tehnika primenjivao i koliko god bude pokušavao da promeni svet i sve oko sebe …

Naše zadovoljstvo zavisi samo od naših misli. Kada to shvatimo na pravi način, kada se to „slegne“ u nama moći ćemo da budemo slobodni i ponovo srećni, kao mala deca…Onog trenutka kada vidimo da su naše emocije samo senka naših misli, prestaćemo da se plašimo sopstvenih osećanja i dozvolićemo sebi da ih osećamo.

Samo zato što smo od malena pogrešno učeni da naše zadovoljstvo uvek zavisi od nečega spolja, mi pretpostavljamo da je jedini put ka unutrašnjem miru i sreći kroz bolji posao, kroz boljeg partnera, bolji auto, ili je jednostavno potrebno da radimo na sebi i postanemo bolji mi. Smešno je upravo to , da što više budemo radili na sebi i spoljašnjoj situaciji u nameri da se bolje osećamo, sve više ćemo se udaljavati od našeg pravog bića.

Najbrži način da umirimo um je da ne radimo ništa 🙂 …ali bukvalno
Sve ostalo je dodatna aktivnost i zahteva neki umni angažman..

Rodili smo se bez mnogo toga „na umu“. Dok smo odrastali, naučili su nas da živimo neki drugi život u sopstvenim glavama..

Kada je um prazan, može se ispuniti novim spoznajama, naše urođene unutrašnje  inteligencije, koja se nalazi iza ličnog razmišljanja …to je naše prirodno stanje …jer miran um i dobar osećaj su nam rođenjem svima dati..

 

Za znatiželjne : Jamie Smart – Clarity

Vaš Nepoznati hedonista