Što mora preko glave, neće preko trnja.

narodna poslovica

 

„Zamislite da se nalazite u hladu drveta na vašem omiljenom mestu na plaži…

Sve vam je potaman… i jedini napor…za koji još uvek niste sigurni da ćete ga napraviti, je da legnete u udobnu stolicu za sunčanje pored stočića na kome je upravo doneto vaše omiljeno piće…Do vas dopire prijatni umirujući zvuk talasa… a miris mora doprinosi vašem potpunom opuštanju…

Lenjo uzimate knjigu koju ste poneli i lagano okrećete prvu stranicu… Vaš omiljeni pisac počinje da opisuje uvodne radnje i vi razmišljate da li da nastavite sa čitanjem ili da jednostavno produžite lagano ljuljuškanje i uživate u samom trenutku koji je savršeno umirujući… Ipak okrećete još jednu stranu i radnja polako počinje da vas uvlači. Onako kako to samo dobri pisci umeju, dolaze na scenu nove i još interesantnije ličnosti i avantura počinje da vas sve više okupira… Događaji iz knjige dobijaju nove dimenzije i virtuozno  grabe vašu pažnju. Nestrpljenje  i očekivanje postaju dominantne emocije uvlačeći vas još dublje u sadržaj. Radnja se menja po ko zna koji put, i sada glavni junak dobija zadatak da reši neprijatne izazove koje mu nameće mašta talentovanog pisca. Situacija postaje toliko napeta i ubrzana da vi počinjete da osećate bol i,strahove i emotivni stres glavnog junaka kao da se sve događa baš vama. Ta bol i neprijatnost se toliko povećavaju u stranicama koje nailaze , da vi odlučujete da napravite predah i da se malo saberete i umirite… U tom trenutku vam pada na pamet spasonosna ideja i vi uzimate slušalice i puštate svoju omiljenu traku za relaksaciju koja kreće ovako :

Zamislite da se nalazite u hladu drveta na vašem omiljenom mestu na plaži…“

 

Započeo sam post ovom pričom , zato što je po meni naše prirodno stanje unutrašnji mir i relaksiranost. Ako mi ne verujete, pogledajte malu decu pre nego što ih promenimo procesom vaspitanja.

Unutrašni balans  uspevamo da poremetimo samo zato što se upecamo na sopstvene  priče koje su napravljene od naših sopstvenih misli . Te priče nas toliko uvuku , da mi zaboravimo posle izvesnog vremena na naš stalno prisutni unutrašnji mir. Toliko duboko poverujemo u te priče da posle nekog vremena počinjemo da radimo na menjanju okoline,  kako bi sebi olakšali pritisak . Pokušavamo da promenimo našu životnu situaciju , baš kao kada bismo od pisca knjige tražili da promeni radnju kako bi nama bilo lakše . Pri tom ne shvatamo da sav stres koji osećamo  ne potiče od spoljašnje situacije već od naših sopstvenih misli, koje deluju tako stvarno. Zato i jeste toliko slab učinak nekih tehnika za manipulisanje i smanjenje stresa, zato što se stres nikad ne nalazi u spoljašnjoj situaciji , već samo u našem procesu razmišljanja. Samo zato što nam je neko to ponovio hiljadu puta , u detinjstvu i kasnije , ne znači da je istina …

Naše emotivno stanje i iskustvo stvarnosti zavise od naših misli i kada se naše misli promene , promeni se i to stanje .

Evo na primer, ja sam sinoć legao izuzetno raspoložen. Probudio sam se ujutru na levu nogu . Spoljašnja situacija se nije promenila uopšte , ali moje raspoloženje jeste , jer su mi se misli promenile…

I na kraju bi završio sa izjavom koju Džordž Pranski govori novinaru koji ga pita kako je moguće da može da tvrdi da stres ne postoji tamo napolju i da je to samo fatamorgana naših misli , kad svi znamo i osećamo ga na svojoj koži ?

„To je zato jer je to jedna veoma stvarna fatamorgana 🙂 „

Mit o stresu se održao toliko dugo , jer ga osećamo u svom telu i to ga osećamo toliko jako , da želimo da činimo sve kako bi promenili spoljnu situaciju i na taj način olakšali sebi.

Umesto svega toga , dovoljno je da shvatimo , da je stres nastao samo od naših sopstvenih misli i da upravo zato ne možemo da vidimo njegov pravi uzrok …

Biće o tome još reči…

Nepoznati hedonista

Za znatiželjne Youtube George Pransky -The REAL Source of Stress