Kad Miki kaže da se boji, on misli ozbiljno

Ima fobiju od potresa, živi visoko

Kad Miki kaže da se boji, u očima mu strah…

Azra

 

Šta su tačno emocije? Čemu služe? Može li se njima upravljati? Samo su neka od pitanja na koja ni najmodernija nauka nema apsolutno tačan odgovor.

Postoje uglavnom dve velike grupe naučnika koje se bave emocijama. Prva grupa smatra da su emocije nešto što nam je dala evolucija i služi nam kako bismo što bolje odgovorili na zadatke opstanka. Druga grupa smatra da su emocije nešto čemu nas uči okolina (društvo oko nas ) . Bez preteranog ulaska u detalje , postoje dobre osnove i za jednu i za drugu teoriju.

Mladi majmun nauči da se plaši zmije , ako samo jednom vidi da se roditelj plaši zmije. Međutim ako naučimo roditelje da se plaše nekog predmeta koji nije tako očigledno strašan, onda mladi majmuni ne prihvataju tako brzo taj strah… Ne kažem da su ljudi obavezno nastali od majmuna 🙂  ali slična je situacija i kod nas . Postoje stvari , od kojih se plašimo skoro  svi i ide u prilog teoriji da su emocije nastale u procesu evolucije…

Sa druge strane postoje razlike u emocijama koje su vezane za određenu kulturu . Recimo azijski narodi i neki mediteranski delovi, mnogo više pažnje poklanjaju tome da se uklope u okolinu , za razliku od severne Amerike i centralne Evrope , gde su ljudi okrenuti individualizmu i ličnim ciljevima… To ide u prilog tome da su emocije nastale procesom vaspitanja i delovanja okoline na nas.

Bilo kako bilo,  većina se slaže oko toga da su nam emocije date kako bi nam omogućile da se suočimo sa značajnim izazovima bez previše razmišljanja . Recimo ako nekoga juri vuk, onda se u telu pokreće mehanizam straha , koji ima za cilj da pripremi telo za borbu ili beg. Sve se to dešava jako brzo i bez puno misaonih procesa …

Situaciju znatno komplikuje današnji sistem vrednosti ( pretežno zapadnih ) i sam tempo života. Retko ćemo se u današnjem vremenu sresti sa vukom , ali hoćemo sa neplaćenim računima, problemima na poslu, skupoćom… Za razliku od susreta sa vukom gde događaj traje nekoliko sekundi do par minuta    ( u većini slučajeva ), račun za struju može da nas „juri“ danima. Još ako dodamo našu zapadnjačku sklonost ka uzročno-posledičnoj analizi, pomenuti račun može da izazove serije strahova povezanih sa gubitkom sigurnosti, skloništa …“Šta će biti samnom ako ne platim račun? Hoću li moći da ga platim sledećeg meseca? Šta ako mi iseku struju? Šta ako dobijem otkaz u firmi ? „ Takva situacija može da traje nedeljama i da nas dovede u prilično loše stanje . Još ako nemamo naviku da na život gledamo sa dozom relaksacije, onda cela situacija može da ima značajne posledice na naš život i zdravlje …

Dodao bi još jednu , ne tako retku pojavu, a to je strah od straha. Zamislite recimo da se zaglavite u liftu i da vas to iz nekog razloga uplaši jako. Događaj ne mora obavezno da se desi, dovoljno je da gledate neki film ili jednostavno da dovoljno dugo razmišljate o toj mogućnosti i razvijete osećaj straha.

Ako uspete da tom događaju posvetite dovoljno dugo pažnju ili ako dovoljno uspete da pojačate sam intenzitet straha, može da vam se desi da upadnete u nešto što najviše podseća na spiralu straha. Počnete da se bojite samog straha, plaši vas pomisao da može da vam se desi da se uplašite ..Ovo je jako uprošćen mehanizam fobija ..

Postoji još jedna interesantna perspektiva koju su razvili budisti . Recimo da vas juri vuk. To bi bio autentični strah koji traje relativno kratko i nadajmo se ima pozitivan ishod 🙂 . Posle samog događaja , neki ljudi jednostavno idu dalje kroz život , a neki nastave da misle o tome. „Zašto sam išao tuda ? Da li bi me vuk napao da sam išao drugim putem? Kako da ubuduće izbegnem slične situacije? Kako da se zaštitim od vuka i ostalih  opasnosti? Da li da sazidam kuću od pruća ili cigala ( tri praseta ) …To može da ide u nedogled i ponekad da uzme čitave živote …Budisti to nazivaju „patnja“.

Ako autentične strahove ne možemo da izbegnemo , patnja je već značajno određena navikama i našim misaonim procesima. Danas postoje mnoge tehnike i prakse koje se bave ovom temom. Uspevaju da promene značenje i strukturu našeg razmišljanja i na taj način da nam umanje patnju . Postoje recimo bihevioralne ili NLP ( Neuro lingvistično programiranje ) ili druge tehnike  , koje su jako uspešne u radu sa fobijama i ne zahtevaju puno vremena .

Na kraju bi ponovio sledeće : Većinu današnjih strahova mi kreiramo sami sopstvenim misaonim procesima . Naravno da nama samima to ne izgleda tako jednostavno , ali pogledajte malo oko sebe , možda ćete se iznenaditi 🙂 … Koliki procenat ljudi je „prisutan “  a koliko njih je u nekim misaonim procesima ?

 

Nepoznati hedonista

Za znatiželjne  Emotion Science – Elaine Fox