Želje su izvor celokupne patnje .

Buddha

Sećam se, kada sam se prvi put sreo sa ovom tvrdnjom, nisam je razumeo J. Znao sam da je to nešto pametno, zato što je to tvrdio neko tako mudar kao što je Buda. Mogao sam naravno tu rečenicu da ponovim ukoliko bi nekog zanimalo, i možda da navedem objašnjenje koje je bilo upakovano zajedno sa tom rečenicom. Bilo je to nešto u stilu: kada nešto poželiš, onda zavisiš od te želje i ta zavisnost može da stvori patnju…

Bez obzira na intelektualno znanje, ja to nisam zaista shvatao. Kako je moguće da nešto tako bezazleno i naivno bude uzrok tolike patnje ljudskog roda? Da li je svaka želja patnja? Postoje li želje zbog kojih bi vredelo patiti? Bila su samo neka od pitanja koja su mi se motala po glavi.

Zamislite recimo da igrate tenis. Ako ne postoji želja za pobedom, igra bi bila jako dosadna. Pitanje je da li bi igrači uopšte imali motivaciju da vrate lopticu, ako nemaju želju da pobede? Da li bi se uopšte trudili da izađu na teren, ako nemaju želju? Sa druge strane igra tenisa je jako zabavna i može da donese dosta radosti. Na neki način lepo je čak i kad izgubiš, ali je želja za pobedom prisutna. Ako je verovati Budi, ta želja bi morala da proizvede patnju, a patnja nikako nije nešto čemu bi mogli da se radujemo.

Buda kaže, želja je patnja, ja želim da pobedim kada igram tenis, što znači da me patnja negde čeka. Ali moje raspoloženje je uporno odbijalo da se povinuje Budinoj vrhovnoj mudrosti. Neki put sam dobijao, neki put gubio, ali sve je to na neki način bio deo igre, i prijalo mi je.

Da bi sebi pojasnio sve to oko tenisa, a opet da ne uvredim Budu, ili još gore da ne ispadnem glup, zato što ne shvatam nešto što je rečeno jednom prostom rečenicom J, ja sam za sebe izmenio Budinu mudrost. Moja privatna verzija glasila je :

Svaka želja je izvor patnja , osim želje da pobediš u tenisu J ..

E onda su na red došle neke druge igre i moja privatna verzija se menjala sa njima …

Svaka želja je izvor patnje, osim želje da pobediš u igri J…

A onda sam pre nekoliko godina posetio Hong Kong. Poslednja dva dana moje posete bio sam slobodan i mogao sam da ih posvetim obilasku turističkih znamenitosti. Slučaj je namestio da posetim statuu velikog Bude, oko koje se nalazio budistički kamp. Moja poseta je bila baš u vreme neke ceremonije, što je bio dovoljan razlog da probudi moju znatiželju i pokrene me da uđem u predvorje hrama. U toj poluotvorenoj prostoriji, bile su statue Bude i neki ispisi koje nisam razumeo. Nekoliko natpisa bilo je na engleskom jeziku i na jednom od njih je pisalo :

Nerazumevanje želje je izvor celokupne patnje.

To je već bio sasvim drugi univerzum. Moj lični Buda i oficijelni su mogli da odahnuJ…

Tako je to sa željama. One su sasvim u redu i na neki način određuju i motivišu naše kretanje kroz život. Ono što pravi problem je zavisnost od želje, tj  od ishoda želje. Pokušaću to da objasnim malo detaljnije.

Sve dok ne pridajemo preveliki značaj tome da li će se želje ostvariti, to je sasvim u redu i takva želja može da nas pokrene, natera na stvaranje, zabavi i učini nam život prijatnijim. Onog trenutka kada u igru ubacimo „moranje“ , ako moramo da pobedimo i još ako za to moranje zakačimo značenja koja ne bi trebalo da stoje tu , tada smo kandidati za patnju. I to se i dešava svuda oko nas.

Na primer:

moram da pobedim, jer to znači da sam bolji od protivnika, a to znači da više vredim, a to znači….

ili :

moram da postignem nešto, jer će mi to pružiti slobodu, sigurnost, mir, sreću… to su neka uobičajena značenja koja mi prikačimo za naše želje.

Loša vest je da nam ispunjenje želja nikad neće pružiti neko od navedenih stanja… već sam pisao o efektu horizonta  … a to je dokazala i pozitivna psihologija …

Dobra vest je da mi već posedujemo ta stanja i da smo ih dobili rođenjem i da ona nikad nisu odlazila od nas… Samo od sve te buke (često to zovemo ego ) ne možemo da dozvolimo sebi da osetimo ta stanja ( slobodu, sigurnost, mir…)

Dakle jednostavno rečeno, želje su zabavne i za zabavu su idealne, kao kada igrate igru , želite da pobedite , ali ako izgubite … bože moj, život ide dalje…igra je bila zabavna J

Ako ovo shvatite , ali ne kao ja nekad, intelektom , već duboko shvatite , onda će vam život biti jedno zanimljivo i radosno putovanje …

 

Nepoznati hedonista

Za znatiželjne : Youtube  Bill Hicks – It“s just a ride …