Koliko je tačno para potrebno za sreću?

 

money-falling-woman-mdn„Ja znam ti cenu, ja nudim manje, ja volim stvari, a ti si roba …“

BOA

Ova priča mogla bi da počne sa starim grcima i njihovim olimpijadama. Mogla bi da počne i sa fenićanima i njihovom potrebom da izmere vrednost svojih dobara . Mogla bi da počne i u bilo kom Američkom filmu u kome heroji kognitivnih dostignuća ( čitaj trileri ) pljačkaju banku ne bi li sebi obezbedili parče tog, tako priželjkivanog kolača ….


        A počeće ne tako davne 1977 i to opet, gde drugo nego u Americi. Rađena su statistička istraživanja po modelu derivata (recimo kad se ispitanik usmerava ka jednoj temi , a rezultati se kasnije izvlače korišćenjem matematičke statistike ) na studentima američkih univerziteta . Ispitano je 12 000 studenata i medju njima je 55%  izjavilo, da je glavni fokus njihovog interesovanja, sticanje materjalnih dobara. Posle 20 godina, jedna druga grupa naučnika, dolazi do tih podataka i daje sebi zadatak da pronadje što više anketiranih studenata i proveri sa njima koliko su uspeli u svojim namerama. Tom prilikom njih zanima nešto sasvim drugo, koliko su ti studenti uspeli u svojim namerama i koliko im je to sreće donelo …Na veliko iznenađenje, rezultati su pokazali ne samo da građenje „američkog sna“ nije donelo očekivanu sreču studentima, sada već zrelim ljudima, već obratno.
        Studenti koji su bili fokusirani na materjalna dobra, bili su posle 20 godina, znatno nesrećniji od svojih kolega !? Brojke su bile prilično jasne , a sudeći po kvalitetu naučnika koji su vršili ispitivanje i trijažu rezultata , teško da je bilo moguće sve to objasniti statističkom greškom ili maskom. 
Tada je urađena  nova anketa i sada su rezultati pokazivali da je 83% studenata ispitanika fokusirano na materjalna dobra, verujući da će im to obezbediti sreću… ili ne ?
      O čemu se to ovde radi? Da li mi to sistematski proizvodimo nesrećne ljude ili je neka greška u pitanju? Šta je još pogrešno u našim verovanjima i putu ka sreći …. neka su od pitanja na koja će u godinama posle 2001 morati da daju odgovor ljudi okupljeni oko Martina Seligmana, koji dolazi na čelo američke asocijacije psihologa.

nastavak sledi…

Za znatiželjne :  Martin Seligman „Naučeni optimizam“ 


Vaš nepoznati hedonista 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s